Poverioci Agroživa, među kojima su najveći banke, spremaju novi plan reorganizacije. Stari dugovi zbog kojih je ta kompanija otišla u stečaj i dalje opterećuju poslovanje zbog čega se traži rešenje da se oni konvertuju u vlasnički udeo poverilaca. Postojeći desetogodišnji Plan reorganizacije usvojen je krajem 2008. Njime je 5,5 milijardi dinara od ukupno 13 milijardi dinara duga pretvoreno u vlasnički udeo poverilaca, a ostatak u kredit na deset godina. Najveći pojedinačni akcionar postala je AIK banka sa 17 odsto udela. Trenutno, Agroživ proizvodi punim kapacitetom koji iznosi 30.000 brojlera dnevno, a do kraja godine će biti završena investicija u klanicu čiji će kapacitet biti 6.000 brojlera na sat. Agroživ trenutno ne izvozi iz Srbije, ali izvozi iz klanice u Ljubinju odnosno Bosne i Hercegovine.
Poverioci Agroživa, među kojima su najveći banke, spremaju novi plan reorganizacije, rekla je danas Miroslava Nešković-Glumac, izvršni direktor za komercijalne poslove te kompanije.
Ona je novinarima objasnila da stari dugovi zbog kojih je ta kompanija otišla u stečaj i dalje opterećuju poslovanje zbog čega se traži rešenje da se oni konvertuju u vlasnički udeo poverilaca.
Postojeći desetogodišnji Plan reorganizacije usvojen je krajem 2008. Njime je 5,5 milijardi dinara od ukupno 13 milijardi dinara duga pretvoreno u vlasnički udeo poverilaca, a ostatak u kredit na deset godina. Najveći pojedinačni akcionar postala je AIK banka sa 17 odsto udela.
Miroslava Nešković-Glumac nije precizirala da li će prema novom planu reorganizacije ceo dug biti pretvoren u akcijski kapital poverilaca Agroživa ili samo deo niti je mogla reći kada bi novi plan mogao biti usvojen.
Trenutno, prema njenim rečima, Agroživ proizvodi punim kapacitetom koji iznosi 30.000 brojlera dnevno, a do kraja godine će biti završena investicija u klanicu čiji će kapacitet biti 6.000 brojlera na sat. Agroživ trenutno ne izvozi iz Srbije, ali izvozi iz klanice u Ljubinju odnosno Bosne i Hercegovine.
Ta kompanija je danas predstavila novi proizvod Free Range piletinu, odnosno piletinu uzgajanu i hranjenu na prirodan način bez veštačkih aditiva. Takva proizvodnja je, prema rečima Miroslave Nešković-Glumac, 30 do 40 odsto skuplja u odnosu na industrijsku. Ovaj proizvod se nalazi u prodaji u nekoliko ekskluzivnijih supermarketa.